Zašto ne pomažem supruzi u odgoju djeteta?
Ustajanje ujutru nikada nisam volio. Da se razumijemo, ne volim ga ni sada. Niti volim kada mi se san prekine u toku noći, jer to automatski znači da se nisam naspavao. Šta mogu, takav sam. Međutim, od kada se rodila beba, sve se to nekako promijenilo. I dalje ne volim buđenje u toku noći, ali mi nije teško. Sada sam otac, a uloga oca na tim našim prostorima je uvijek bila nekako specifična. Reklo bi se negativno specifična, jer “otac-kolac”. Majka je ta koja odgaja dijete, a otac…, on treba “pomoći” majci. Ili ne treba. Hoće ili neće. Nije ni bitno. On radi i bavi se “donošenjem u kuću”. Ja, na određeni način, spadam u tu kategoriju očeva koja ne pomaže svojoj supruzi u odgoju našeg djeteta. Ja sudjelujem u odgoju i brizi za naše dijete. Radim, odsutan sam osam ili devet sati i dolazim umoran. Ne pomažem. Sudjelujem. Dolazak s posla je dolaskom bebe postao isti. I najljepši. Kada tata dođe, dočeka ga to malo biće, četveronoške trčeći prema vratima, brbljajući nešto na sv...
Primjedbe
Objavi komentar